Uticaji zivotne i radne sredine na zdravlje

Dating > Uticaji zivotne i radne sredine na zdravlje

Click here: ※ Uticaji zivotne i radne sredine na zdravlje ※ ♥ Uticaji zivotne i radne sredine na zdravlje

Marketing istrazivanje i vrste internet prodaje 289. Koje je pokrenulo odredjene radnje i kontakte sa SUP-Zrenjanin. Princip načina potrošnje je jedan od naj¬značajnijih principa održivog razvoja zaštite životne sredine i pred¬stavlja promenu potrošačkog mentaliteta koji se odlikuje umerenošću i skromnošću u trošenju resursa kako u proizvodnji, tako i u potrošnji, ko¬ja zadovoljava samo osnovne i neophodne ljud¬ske potrebe i ne predstavlja želju za luksuzom i raskoši.

Za št ita ž iv ot ne sr ed in e Za št ita ž iv ot ne sr ed in e Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Ljekari bi rekli da narušavanje procesa termoregulacije čovečijeg organizma dovodi do čitavog niza biohemijskih promena koje ciklično izazivaju određene patološke reakcije psihičkog i somatskog karaktera u zavisnosti od stanja organizma. Životne zajednice su organizovane grupe populacija biljaka, životinja i mikroorganizama, koje žive zajedno u istim uslovima životne sredine. UGOVOR SA KUPCIMA 170. KOMERCIJALNO I CARINSKO POZNAVANJE ROBE 256. Veæina ovih hemikalija nije ispitana da bi se videli njihovi štetni efekti, a ipak one su u našoj hrani, vodi, vazduhu, odeæi, kuæama i na radnom mestu.

Zaštitom vazduha prema ovom zakonu osiguravaju se: - zaštita kvaliteta vazduha radi izbjegavanja, sprečavanja ili smanjivanja, štetnog uticaja zagađivanje vazduha na ljudsko zdravlje, klimu i životnu sredinu u cjelinu; - kontrola zagađivanja vazduha koja potiče od ljudskog djelovanja i ograničavanje intenziteta zagađivanja vazduha na izvorima zagađivanja; - održavanje postojećeg stanja kvaliteta vazduha na područjima nezagađenog čistog vazduha; - poboljšanje vrijednosti kvaliteta vazduha u zonama u kojima je vazduh zagađen; - proces zaštite vazduha, kao i dio sistema zaštite životne sredine, s utvrđenim pravima, obavezama i odgovornostima fizičkih i pravnih lica; - informisanje stanovništva o vrijednostima kvaliteta vazduha i mjerama za očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha; - učešće javnosti u procesu zaštite vazduha; - ostvarivanje i drugih ciljeva zaštite vazduha u skladu sa ovim zakonom. Do sada čovek nije bio u stanju da stvori jedan idealan sistem civilizacije i da izbegne krizna stanja tog sistema.

Ekologija i Zastita Zivotne Sredine - Pomor ribe poprima razmere ekološke katastrofe.

UTICAJI ŽIVOTNE I RADNE SREDINE NA ZDRAVLJE Živimo u malom gradu. Tu vodu pijemo godinama i nismo znali koliko dugo je zagaðena. Onda nam je komšinica rekla koliko je voda loša, koliko miligrama hemikalija ima u njoj. Niko nije znao odakle dolazi zagaðenje i ko ga je izazvao. Bila sam vrlo ljuta. Platiš svoje poreze - koji su sve veæi - i dobiješ ljude koji sede u svojim kancelarijama i dozvoljavaju da stvari postanu vrlo loše. Svi treba da imaju nezagaðenu, èistu vodu za piæe. Ali šta ja mogu da uradim u vezi s tim? Ja o tome ne znam dovoljno. U svakom sluèaju, šta je ostalim stvarima? Kada jedete piletinu, kako da znate da je to èisto nezagaðeno pileæe meso? Ili šta je sve u povræu? Ili u flaširanoj vodi? Gde i kako živimo i radimo stalno utièe na naše zdravlje, na vidljive i nevidljive naèine. U šezdeset do devedeset posto sluèajeva oboljevanja od raka, pluænih, srèanih, neuroloških i bubrežnih bolesti, kao i ginekoloških problema, uroðenih mana, pa èak i poremeæaja ponašanja izazvani su uticajima životne sredine. Životna sredina ukljuèuje i ishranu i uslove življenja. Rizici životne sredine izuzetno su se uveæali u poslednjih èetrdeset godina. Na nezgode, stres i bolesti koje su ljudi oduvek imali, društvo dvadesetog veka dodalo je otrovne hemikalije i radioaktivne supstance. Tokom njihove proizvodnje, prerade, distribucije, korišæenja i odlaganja u otpad, ove supstance pretstavljaju opasan i nerazuman rizik za našu životnu okolinu i naše zdravlje. HEMIKALIJE Veliki broj hemijskih supstanci je u svakodnevnoj komercijalnoj upotrebi, naroèito u poljoprivredi, šumarstvu, hemijskoj, farmaceutskoj i drugim proizvodnim industrijama. Oko hiljadu novih hemikalija se pojavi svake godine. Veæina ovih hemikalija nije ispitana da bi se videli njihovi štetni efekti, a ipak one su u našoj hrani, vodi, vazduhu, odeæi, kuæama i na radnom mestu. Amerièka industrija proizvodi 560 miliona tona opasnog otpada svake godine - to je vise od dve tone po glavi stanovnika SAD. Odlazim kod doktora poslednjih trideset godina. Imam probleme sa disanjem, bubrezima i bešikom, moja deca imaju problema sa srcem, moj muž teško diše. Iskopavanja uranijuma, odlaganje otpadnog materijala i iskorišæenog nuklearnog goriva stvara još više rizika. Otpad iz nuklearnog reaktora ili fabrika nuklearnog oružja ostaje radioaktivan još narednih 250 godina. U pretpostavljenoj katastorfalnoj nesreæi u nuklearnoj elektrani, hiljade ljudi bi odmah umrlo od smrtonosne doze radijacije, desetine hiljada bi umrlo tokom dve ili tri nedelje od akutne radijacione bolesti, stotine hiljade sluèajeva malignih oboljenja bi se pojavilo pet do 30 godina nakon toga. OPASNOSTI SU SVUDA, TERET JE NEJEDNAK Rizici koji dolaze iz životne sredine danas su toliko rašireni da ih niko u potpunosti ne može izbeæi. Èak i u snegu na Antarktiku ima tragova polihlorobifenila PCB i dihlorodifeniltrihloroetana DDT i olova. Iako smo najkoncentrisanijim i najopasnijim rizicima izložene na radnom mestu, cela naša okolina ima breme otrova za sve nas, a posebno za radnice u industriji. · olovo i izduvni gasovi iz auspuha automobila; èestice, prašina i dim iz fabrika; zagaðenja iz hemijskih postrojenja i zraèenja iz nuklearnih elektrana; i zaprašivanje pesticidima zagaðuje vazduh oko nas. · Pesticidi primenjeni na žitarice, herbicidi kojima su zaprašene šume i industrijske hemikalije koje otpuštaju fabrike i one koje se spiraju sa otpada zagaðuju vodu. · Pesticidi, fertilizatori, konzervansi i aditivi zagaðuju hranu. Olovo se moze koncentrasiti u biljkama koje se koriste u ishrani, a rastu blizu puteva. Hormoni i antibiotici koji se dodaju stoènoj hrani, pesticidima zaprašene livade i niska radijacija koja se akumulira u životinjskim mastima putem ishrane dospevaju u organizam. · Obièni kuæni aparati mogu proizvesti otrovne gasove i prašinu. Sa energetskom krizom, poveæano zaštiæivanje naših stambenih prostora od vremenskih uslova spreèava vetrenje i koncentriše otrove kao što je radioaktivni gas radon iz betonskih temelja koji sadrže uranijumski otpad i gasovi od formaldehida koji se koristi u proizvodima kao što je tekstil koji se ne gužva, za penastu izolaciju, tapete, dekoraciju. Èak i nizak nivo formadehidnih isparenja, ugnjen-monoksida i drugih aero zagaðivaèa u kuæi može prouzrokovati promenu raspoloženja i smanjenje mentalne sposobnosti. I ne znajuæi izloženi smo opasnostima životne sredine bez obzira ko smo i gde se nalazimo. Otrovi ne prave razliku - oni prelaze regionalne, polne, klasne ili rasne granice. U svakom sluèaju ekonomska pozicija odreðuje koliko smo u moguænosti da se zaštitimo. Neki ljudi mogu sebi da omoguæe da se presele dalje od hemijskog otpada ili nuklearne elektrane; neki mogu da kupuju flasiranu vodu i hranu bez aditiva ili mogu da plate bolju zdravstvenu zaštitu. Veæina u trenutnoj društvenoj situaciji ove zemlje to ne mogu. Problem opasnosti iz životne sredine po zdravlje nije samo problem gradskih sredina. Ljudi na selu u velikoj meri su izloženi pesticidima i herbicidima, naroèito nakon što je poljoprivredna industrija preuzela od zemljoradnika primat u proizvodnji hrane. Kao žene, mi smo uvek malo imale da kažemo o tome šta nam treba i šta želimo. Na nas je industrija i propaganda ciljala kao na potrošaèice, ne kao na proizvoðaèice nove tehnologije koja stvara rizike životne sredine. Ipak, žene su bile u prvim redovima u borbi da zauzdaju opasnosti. Oni stavljaju profit i svoj ugled ispred ljudskog zdravlja. Danas smo suoèeni sa tragiènim posledicama uverenja iz prethodnih decenija - o DDT-iju ili atomskim probama na primer. Žene koje su pisale ovo poglavlje veruju da nas se sve moraju ticati opasnosti životne sredine bez obzira da li su ili ne nedvosmisleno dokazane kao opasne. Ne želimo da same, oni koje volimo ili bilo ko na svetu budu korisæeni kao zamorci u dugoroènim eksperimentima o bezbednosti. Žene poznaju svoja tela, radne sredine i svoje zajednice bolje nego bilo koji nauènik. Životna sredina i zdravlje Za razumevanje pojma zdrave životne sredine, moramo razumeti da je sve povezano - naši telesni sistemi i organi, naše životne navike, naša radna sredina i šira okolina. Dok nauènici u labaratorijama uglavnom testiraju supstance jednu po jednu, u stvarnom životu naša tela se bore sa više od jednog faktora istovremeno. Kombinovana interakcija dva ili više faktora rizika koja proizvodi efekat veæi od svakog rizika ponaosob, poznata je kao sinergizam. Stepen izloženosti, naèin izloženosti i sama supstanca ili više njih kojima smo izložene odreðuju da li æemo imati akutne ili hroniène posledice. Akutne posledice su žestoka direktna reakcija uglavnom nakon jednokratnog dužeg izlaganja - kao što su povraæanje ili ošamuæenost od trovanja pesticidima ili pluæni edem izazvan opekotinama od otrovnih gasova kao što su amonijak ili hlor. Hroniène posledice su povratna ili stalna reakcija najèešæe posle ponovljenih kratkih izlaganja štetnim materijama. Hroniènim efektima su nekad potrebne godine da se razviju. Na primer, izloženost azbestu izaziva oboljenja godinama nakon izlaganja, a veæina malignih oboljenja i progresivnih bolesti jetre razvija se posle petnaest do èetrdest godina. Mnogi nauènici smatraju da æemo se tek susretati sa ovim problemima koji su u našem okruženju od Drugog svetskog rata naovamo. Apsorpcija otrovnih supstanci moguæa je na tri naèina: preko kože, organa za varenje i pluæa. Veoma èesto otrovi izazivaju ošteæenje veæ prilikom prvog kontakta: na primer opekotine, osipi, bolovi u stomaku. Jednom kad uðu u krvotok otrovi mogu ostetiti mnoge unutrašnje organe i sisteme. Generalno gledajuæi, otrovi deluju na žene i muškarce na isti naèin. Svako može imati alergijsku reakciju ili osteæenje jetre, hroniène glavobolje ili disajne probleme, mentalnu retardaciju ili rak pluæa. Rizici životne sredine dodatno optereæuju ženska tela i uveæavaju zdravstvene probleme. Ove opasnosti su razlièite prirode: hemijske npr. Rizici po reproduktivno zdravlje su verovatno najkontraverznija tema u okviru oblasti zdravlja životne sredine. Ovakav pristup zanemaruje dve važne èinjenice: da su i muškarci izloženi opasnostima po reproduktivno zdravlje i da reproduktivno zdravlje znaèi mnogo više nego raðanje zdravog potomstva. Tokom celog života, ženama i muškarcima neophodni su zdravi seksualni i reproduktivni organi i sistemi. Neplodnost kod oba pola, rani spontani pobaèaji i deca sa uroðenim manama mogu biti rani znaci prisutnosti otrova u sredini. To su važni signali da nesto nije u redu, pošto drugim problemima, kao što je npr. Kako rizici po reproduktivno zdravlje utièu na muškarce Otrovi iz životne sredine mogu prekinuti proizvodnju hormona u testisima, sto uzrokuje gubitak seksualne želje i impotenciju. Takoðe oni mogu izazvati i probleme u stvaranju sperme. Toksièni agesi mogu uticati na spermatozoide u bilo kojoj fazi njihovog sazrevanja, izazivajuæi probleme plodnosti u vidu potpunog nedostatka, male kolièine ili ošteæenja spermatozoida. Pred toga, neki rizici po reproduktivno zdravlje su mutageni. Kad se pojavi mutacija u spermatozoidima, muškarac može ove osteæene gene preneti na buduæe generacije, što može prouzrokovati spontane pobaèaje ili uroðene mane buduæe dece. · Muškarci koju su izloženi dejstvu olova imaju smanjenu plodnost zbog ošteæenja spermatozoida. · Za pesticid DBCP dibromohloropropan je ustanovljeno da dramatièno smanjuje kolièine spermatozoida kod muškaraca koji rade na njegovoj upotrebi ili proizvodnji. Kako rizici po reproduktivno zdravlje uticu na žene Uticaj otrovnih supstanci na reproduktivne hormone može izazvati poremeæaje u menstrualnom ciklusu, sterilitet ili gubitak seksualne želje. Otrovne supstance takoðe mogu direktno oštetiti jajnike, a u krajnjem sluèaju izazivaju ranu menopauzu ili bolesti jajnika. Kao i kod æelija sperme, mutageni iz životne okoline mogu oštetiti genetski materijal jajnih æelija proizvodeci iste efekte - spontani abortus ili uroðene mane kod dece. Skorašnja istraživanja na životinjama pokazuju da osteæenja jajnika nastaju usled uticaja policikliènih hidrokarbona koji se koriste u petrohemijskoj industriji , alkilirajuæih agensa koji se koriste u tretmanu raka i jonizujuæeg zraèenja. Izloženost olovu, PCB-u i vinil-hloridu može pruzrokovati promene u menstrualnom ciklusu. Fetus u razvoju i odojèad Oploðena jajna æelija i fetus mogu nekad regovati na otrove koji vidljivo negativno ne utièu na odrasle osobe. Neki otrovi utièu veæ tokom prva tri meseca trudnoæe, kada vrlo èesto ni sama žena nije ustanovila da je trudna. Tokom prve dve nedelje trudnoæe, oploðena jajna æelija je toliko osetljiva da æe je opasnosti životne sredine koje su dovoljno jake da na nju da utièu verovatno i razoriti. Od petnaestog do šezdesetog dana trudnoæe, æelije fetusa se umnožavaju i diferenciraju u specifiène organe i sisteme. Otrovi mogu prekinuti ovaj proces, a naknadna prilika da se sistem ponovo razvije ne postoji. Ako je uticaj veoma jak, trudnoæa se vrlo èesto završava spontanim abortusom pobaèajem. Ako fetus preživi, novoroðenèe može biti male težine ili imati fizièke i razvojne nedostatke ili probleme u ponašanju od kojih se neki mogu pojaviti tek godinama kasnije. Najèešæi naèin na koji je fetus izložen otrovima životne ili radne sredine je kroz direktnu izloženost majke. Ali, pošto se u spermi takoðe akumuliraju otrovi, seksualni odnos tokom trudnoæe sa muškarcem koji je na radnom mestu izložen otrovima takoðe može izazvati uroðene mane novoroðenèeta. Tokom trudnoæe parovi mogu izabrati da imaju seksualne odnose na druge naèine sem vagina-penis odnosa; muškarci koji su izloženi rizicima iz životne sredine mogu upotrebljavati kondom. Fetus u razvoju i novoroðenèad su naroèito osetljivi u odnosu na odreðene opasnosti životne sredine, jer se njihove æelije umnnožavaju i rastu brzo. Neki se otrovi mogu koncentrisati u majèinom mleku, predstavljajuæi nedovoljno shvaæene rizike za novoroðenèad. Svetska zdravstvena organizacija zajedno sa sve veæim brojem istraživaèa ustanovila je da mali broj žena bilo gde u svetu nema tragove nekih industrijskih zagaðivaèa u mleku. Meðutim, pošto je dojenje toliko korisno za novoroðenèad, ipak je najbolje dojiti - naroèito ako žena izbegne izlaganje visoko riziènoj hrani, a takoðe izbegne i naglo gubljenje težine što mobiliše rezerve masti u organizmu, poveæavajuši rizik po novoroðenèe. Struènjaci pokusavaju da razviju jasnije preporuke u vezi obog problema. Ostali efekti Mutageni iz okoline takoðe predstavljaju opasnost za celokupnu ljudsku vrstu. Ošteæeni genetski materijal, bez obzira da li izaziva vidljive ili nevidljive ošteæenja doprinosi konstantnim promenana u ukupnom ljudskom genotipu. Stopa mutacija poveæana efektima hemikalija i radioaktivnih otrova ne mora samo prouzrokovati generalno propadanje ljudskog genetskog zdravlja, ona može ugroziti i egzistenciju ljudske vrste. Danas za razliku od prihvatanja, mi istražujemo. Na osnovu toga vrlo èesto ustanovljavamo da su problemi uslovljeni životnom sredinom. Bolesti nastale uticajem životne sredine se teško dokazive. Nemojte biti iznervirane pristupom lekara. Naðite nekog s kim možete razgovarati o tome. Nastavite da poveæavate budnost za efekte koji mogu na loš naèin uticati na vaše telo, a koji dolaze iz životne sredine. Ne potcenjujte sopstveno znanje o svom telu, vašu sopstvenu snagu. Za poèetak možemo minimizirati efekte nekih opasnosti životne sredine izbegavajuæi da im se izlažemo i ostajuèi zdrave. U isto vreme širi problem opasnosti životne sredine može izgledati optereæujuce i zbunjujuæe. Preduzimanje akcije èesto izgleda previše komplikovano - previše je birokratije, previše hemije i biologije za uèenje, a i zagaðivaèi su previše moæni. Zdravlje životne sredine je pre svega problem društvene zajednice, jedan od onih protiv kojih se samostalno ne možemo boriti. Nama je potrebna nova era demokratije životne sredine sa intezivnim uèešæem graðana. Nevladine organizacije mogu mnogo da uèine na tome. Strategije Graðanska akcija protiv zagaðenja životne sredine može imati raznovrsne oblike. Aktivistkinje sa iskustvom slažu se oko sledeæih osnovnih taèaka: 1. Prvi korak je edukacija. Koje opasne materije se proizvode, koriste, skladište ili transportuju kroz kraj u kom živite i na koji naèin one mogu mogu biti štetne? Upoznajte se onim materijama koje se koriste u vašoj oblasti i njihovim efektima. Podelite svoje znanje sa drugima. Pokušajte da radite sa postojeæim grupama u vašem kraju, dovedite predavaèe, napišite pisma novinama, prikazujte filmove i osnujte informativne centre. Pratite sve promene svog zdravstvenog stanja i pokušajte da ih dovedete u vezu sa onim što industrija èini u vašoj oblasti. Radite sa ostalim ljudima. Mnoge grupe graðana se zahuktaju onda kada shvate da nisu sami, da su i drugi ljudi takoðe pogoðeni. Uradite istraživanje zdravstvenog stanja graðana. Obratite pažnju na èudne mirise, balonèiæe ili mutnoæe u vazduhu, zemlji ili vodi. Obratite pažnju na obolele ili umiruæe divlje i domaæe životinje. Obratite pažnju na napuštene buradi nafte ili cisterne koje se noæu istaèu. Obratite pažnju na neuobièajene reproduktivne pojave u vašoj oblasti. Vladine agencije æe pokušati da obore vaše rezultate kao nenauène, ali ove informacije mogu biti veoma korisne da pokažu obrasce, da zasnuju stav da problem postoji, da pojasne èinjenice i istoriju, da pokrenu graðane i da pomognu zdravstvenim radnicima da - kasnije - znaju na šta da fokusiraju svoje studije. Kad industrija ili vlada predstave vama ili vašoj grupi svoje informacije, statistiku ili podatke o nekoj supstanci i njenim efektima, uvek pitajte ko je platio za istraživanje. Odgovor vam može pomoæi da procenite rezultate. Koristite oružje potrošaèa: bojkot. Otkrijte odakle potièu zagaðivaèi, koji proizvodi ih sadrže i odbijte da ih kupujete. Žene naroèito imaju ogromnu moæ kao potrošaèice. Sve više i više koalicije ekoloških, radnih i drugih grupa za socijalnu pravdu prevazilaze Right-to Know pristup osnovno pravo na pristup odreðenim informacijama o prisutnim otrovima ka Right-to Act pristupu pravo na angažovanje: da se odbije posao, promeni naèin proizvodnje ili prisili na hitno zatvaranje pogona. Ženski aktivizam Žene su oduvek bile aktivne u razotkrivanju i akciji za eliminisanje opasnosti iz životne sredine po zdravlje. · Elen Svalou Ellen Swallow , prva studentkinja na MIT-u Massachusetts Institute of Technology - Institut za tehnologiju u Masaèusecu , zasnovala je interdisciplinarnu studiju ishrane, zagaðenja vazduha i vode, arhitekture, odlaganja otpada i zdravlja i zaštite u radnoj sredini. · Rejèel Karson Rachel Carson je 1962. Njenim radom je ovaj problem dobio pažnju šire javnosti, što je dovelo da zabrane DDT-ija u Sjedinjenim Dršavama i oznaèilo poèetak amerièkog pokreta za zaštitu životne sredine. · Luiz Gibs Lois Gibbs je organizovala Love Chanal Homeowners asocijaciju i zajedno sa ženama iz ovog mesta izvršila pritisak na državu Njujork to prepozna ovaj problem. One su skupljale potpise za peticije, uradile zdravstveno istraživanje, denuncirale vladu i zvaniènike industrije, uporno demonstrirale, blokirale autobuse i svedoèile u institucijama u Vasingtonu. Usled njihovog rada i zalaganja vlada je evakuisala 1000 porodica, otkupila njihove kuæe i utvrdila plan zaštite radnika na lokaciji, kao i retroaktivno smanjenje poreza i zdravstveni fond za pokrivanje buduæih problema. · Boni Hil Bonnie Hill je zajedno sa sedam drugih žena dovela u vezu njihove spontane pobaèaje sa zaprašivanjem 2,4,5-T herbicidom u okolini njihovih kuæa blizu sela Alsea u Oregonu. Njihovi protesti EPA Environmental Protection Agency - Agencija za zaštitu životne sredine instituciji su godine 1979. · Poli Heran Polly Heran , èlanica lokalnog odbora za vodu u mestu Rocky Flats u Koloradu otkrila je da voda iz vodovoda ima dva puta veæu kolièinu uranijuma od normalne. Ova oblast je blizu rudnika uranijuma i fabrike nuklearnog oružja. Gospoða Heran je zajedno sa grupom domaæica radila na ovom problemu. Uspele su da dokažu otrovnost uranijuma i kao teškog metala, ne samo kao radioaktivnog elementa, èime su prisilili lokalnu vladu da preduzme akciju. · Na Dan zemlje 1980. Godinama pre toga, stanovnici su se žalili zbog disajnih i drugih zdravstvenih problema, sumnjajuæi na veliku prisutnost hemijskih postrojenja i veliku koncentraciju hemijskog otpada kao na glavni uzrok. Grupa graðana predvoðena sestrom Zakintom Fernandez i drugim ženama iz zajednice uradila je istraživanje zdravlja, marširala i organizovala protestna okupljanja. Njihov pritisak prisilio je èišæenje najgorih hemikalija sa otpada pre nego je on eksplodirao. Bez njihovog rada požar bi bio mnogo razorniji. Kao sto je ženski pokret za zaštitu zdravlja pokazao mi moramo uzeti kontrolu nad našim telima, našim zdravljem, našom životnom okolinom i našim životima. Bilo koji proseèan muškarac ili žena može uraditi ono što smo mi uradili. Možete pisati objave za štampu, vršiti pritisak na vladu, uèiniti da se stvari urade. Ako stalno udarate po ekseru on æe se na kraju zakucati. Ja sam dokaz da vam ne treba poseban talenat ili iskustvo. Ne mislim da ljudi to razumeju. Ako ja mogu da ustanem i govorim pred pet stotina ljudi, verujte mi, svako može. Ako nešto mora da se uradi, postoje naèini da se to uradi. Nije vam potrebno fakultetsko obrazovanje - samo odluènost. Posledice opasnih radnih uslova su žestoke. Više od sto hiljada radnika umire svake godine od poznatih bolesti radne sredine, a mnogo više pati od drugih bolesti koje još uvek nisu direktno povezane sa radnom sredinom. Preko šesnaest hiljada amerièkih radnika pogine svake godine u nesreæama na radnom mestu, a više hiljada biva onesposobljeno. Moramo ih uzeti u razmatranje - zašto postoje, šta nam èine i kako se mogu promeniti. Ovi poslovi takoðe nisu toliko bezbedni. Èetiri godine sam radila kao èistacica u bolnici kad sam se razbolela od žutice. Ustanovila sam da su pacijenti na mom spratu bolovali od žutice, a da se niko nije setio da mi kaže koje mere zaštite da preduzmem. Ispunila sam zahtev za odštetu i bolnica ga nije odobrila! Nikad nisam pomislila da se tako nešto može desiti. Radila sam na mestu koje treba da brine o ljudskom zdravlju, a oni mi nikad nisu ništa rekli o tome kako da zaštitim svoje. Žene koje u sve veæem broju rade u teškoj industriji i graðevini u osnovi se sreæu sa istim, èesto vrlo opasnim, radnim uslovima kao i muškarci. Ipak problemi kojima se mi bavimo, takoðe pogaðaju i muškarce i ženski glasovi prisutni u ovim tradicionalno muškim radnim sredinama unose promenu u naèin na koji ljudi razmišljaju o zdravlju i pitanjima bezbednosti. Usled svoje društvene i ekonomske pozicije žene imaju specifiène interese i probleme. Seksistièka radna diskriminacija stavlja veæinu žena u slabo plaæena i stresna zanimanja. Mnoge žene imaju dvostruku obavezu profesije i poslova kod kuæe. Žene su zaposlene na mestima nižeg ranga ili rade poslove gde o nekom brinu ili poslove koji zahtevaju bliske radne odnose sa njihovim šefovima, sto èini da oklevaju kada treba da iznesu pritužbe na riziène radne uslove. Pored toga, samo mali broj radnica je u sindikatima, što organizovanje èini težim. Žene iz manjina mnogo èešæe nego ostale njihove zaposlene koleginice su na radnim mestima koja daju malu šansu za napredovanje, što ih izlaže opasnijim radnim uslovima u dužem vremenskom periodu. Žene sa sela i siromašne žene su prve kandidatkinje za rad u visokoriziènoj živinarskoj industriji. Prepoznavanje opasnosti u radnoj sredini Prepoznavanje je prvi korak u eliminisanju opasnosti. Ne morate da budete ekspertkinja, ali morate biti uporni i agilni. Dobar naèin da se poène je da razgovarate sa ljudima sa kojima radite. Vi i vaše koleginice ste najbolje kvalifikovane da prepoznate koji su poslovi rizièni i opasni. Neki rizici su oèigledni. Veæ samo korišæenje oèiju, ušiju i nosa æe vam pomoæi da prepoznate opasnosti po bezbednost, kao što su oèigledna prašina ili dim ili jaka buka. Prepoznavanje skrivenih rizika je èesto teže. Razmotrite postoji li neki obrazac u tome ko se razboljeva u vašoj radnoj sredini. Razgovarajte sa ljudima ili koristite jednostavan upitnik da saznate za blage simptome, glavobolje, uèestale bolesti, kašalj itd. Ove aktivnosti neæe samo pomoæi da se prepozna problem, veæ i da se uspostavi svesnost i interesovanje meðu kolegama za uslove rada. Nauèite što više o hemikalijama i supstancama sa kojima radite. Nekakvo ime pod kojm se materija prodaje nije korisno. Treba da znate imena svih hemikalija u proizvodu, jer su gotovo sve informacije o hemikalijama zasnovane na nauènim hemijskim imenima. Uprava treba da obezbedi trening, odgovarajuæe oznaèavanje, inventar hemikalija i specifikacijske podatke o bezbednosti upotrebe za svaku supstancu kojoj su radnici izloženi. Ipak, realnost je drugaèija. Radnici vrlo èesto ne znaju svoja prava ili ih ne koriste. Poslodavci èesto zastrašuju radnike da ne pitaju o svojim pravima. Proizvoðaci èesto ne kažu celu prièu o supstancama koje distribuiraju. Posao i stres Poslodavac nam najèešæe kaže da je stres naša sopstvena krivica i da ne treba da na posao donosimo svoje liène probleme. Ali radni uslovi mogu da prouzrokuju stres, koji mi onda nosimo kuæi i koji takoðe utièe na naše privatne živote. Stres može nastati usled fizièkih faktora, kao što su pokreti ruku koji se ponavljaju, loši uslovi za sedenje, prejaka buka, toplota ili hladnoæa, naprezanje oèiju ili uopšte preoptereæenost poslom. Drugi uzroci stresa ukljuèuju radne odnose sa sefom i kolegama, kao i seksualno zlostavljanje i zabrinutost za bezbednost i zdravlje. Mnoge žene rade slabo plaæene poslove, bez šanse za napredovanje ili prekvalifikovanje. Žene koje imaju decu ili to žele moraju da brinu o porodiljskom odsustvu, obdaništima i gubitku pozicije koju su stekle na osnovu vremena provedenog u firmi do tad. Veæina žena u zanimanjima koja tradicionalno zaposedaju muškarci moraju da izlaze na kraj sa tim da nisu dobrodošle ili prihvaæene na radnom mestu, makar u poèetku. Jedna žena koja je šegrtkinja u udruženju drvodelja kaže: Teško je da ne postaneš paranoidna i misliš da svaka uvreda ili poniženje dolazi iz rasistièkih ili seksistièkih pobuda, èak i kad znaš da se svi šegrti vrlo loše tretiraju. Stres može da izazove vrlo ozbiljne medicinske probleme vidi tabelu. Neæemo pobediti stres na poslu sve dok se eksploatacija i diskriminacija nastavljaju, ali možemo izvojevati neka poboljšanja, kao uveæanje pristupa informacijama o supsatncama sa kojima radimo, postizanje adekvatnog broja zaposlenih, i osiguranje postojanja našeg glasa u odlukama koje utièu na naše uslove rada. Ideja je bila da nas nateraju da brže radimo. Ali moj stomak bi se vezao u èvorove i dlanovi bi mi se znojili svaki put kad sam èula taj zvuk. I onda sam jednog dana sakupila veliku grupu i otišle smo kod nadzornika da kažemo da mi jednostavno tako ne možemo da radimo. Bilo nas je toliko mnogo da je morao da popusti. Nakon drugog svetskog rata na primer, neke države su uvele zakone koji su ogranièavali težinu tereta koji žena sme da podigne ili broj njenih radnih sati. Iako je ova zakonska regulativa trebalo da zaštiti žene od preteranog stresa, rezultat je bio da su žene ostajale bez posla u korist vojnika povratnika. Tokom prošle decenije mnoge kompanije su zapoèele s politikom koja je zabranjivala ženama u reproduktivnom dobu da rade u sektorima gde bi bile izložene hemikalijama koje bi mogli da oštete fetuse. Nije sluèajno da ovakve politike ne postoje u kompanijama ili institucijama sa veæinskom ženskom radnom snagom, kao što su bolnice ili elektronska indutrija. Kad su istraživanja ustanovila da gas za anesteziju može prouzrokovati spontani pobaèaj, bolnice nisu zabranile pristup radnicama u operativne sale. Umesto toga instalirali su apraturu koja je eliminisala problem. Politika iskljuèivosti zanemaruje èinjenicu da žene nisu trudne veliki deo svojih života i da mnoge izloženosti koje su opasne za fetus mogu biti opasne i za odraslu osobu. Odstranjivanje žena sa poslova umesto èišæenja radnih mesta odvlaèi energiju i pažnju sa stvarnog problema: potrebe da se zaštiti reproduktivno i opšte zdravlje svih radnika. Prisustvo žena u radnoj sredini može u stvari samo poveæati svesnost o rizicima. U mom sektoru terenskog servisa tehnike tri žene su zatrudnele tokom prošle godine i odmah su bile prebaèene da za vreme trudnoæe rade druge poslove u okviru kompanije. Njihovi doktori, tri razlièita doktora, preporuèila su ovu predostrožnost zbog jakih rastvaraèa za èišæenje koje koristimo. Njihove situacije usredsredile su pažnju svih zaposlenih na moguæe opasnosti kojima smo izloženi na poslu. I muškarci i žene su razgovarali o simptomima za koje smatramo da su u vezi s poslom. Ovo je po prvi put da je neki problem postao zajednièka briga. Muške kolege èesto misle da su rizici po reproduktivno zdravlje samo problem žena, tako da moraju biti edukovani da razumeju da to nije istina. Radni uslovi moraju nam omoguæiti da budemo i zaposleni i roditelji. Sjedinjene Države su jedna od retkih industrijskih zemalja koja nije uspela da obezbedi odsustvo i finansijsku kompenzaciju za vreme trudnoæe i podizanja deteta. Žene preduzimaju akcije Žene iz rudnika Lowell borile su se protiv opasnih radnih uslova èetrdesetih godina proslog veka. Oko 200 crnkinja je 1943. Sa dugogodišnjom istorijom za nama, mi nastavljamo naše akcije. Proces okupljanja radnika oko nekog konkretnog problema radne sredine èesto poèinje neformalno. Jedna radnica koja je radila na unosu podataka u velikoj bostonskoj banci kontaktirala je grupu Od 9 do 5 u okviru organizacije Working Women zabrinuta zbog svoje radne opreme, pre svega buke koju su stvarali štampaèi. Ona i njenih šest koleginica okupile su se i diskutovale problem sa Od 9 do 5 grupom i došle do nekih prihvatljivih rešenja. Sastale su se zatim sa svojim nadzornikom i izložile mu ta rešenja. On je najpre izvrdavao, no one su nastavile da insistiraju, da bi kompanija na kraju kupila izolaciju za štampaèe u cilju smanjinja buke. Poèele smo da razgovaramo o zajednièkim problemima i naš nadzornik je sad uznemiren da se ponovo možemo okupiti oko nekog drugog problema. Jedan od muškaraca je imao bolne, crvene, ispucale šake i ruke. Svi smo znali da je to od hemikalija koje morao da koristi u radu, a znali smo i da postoji jedan jeftin deo radne opreme koji se može upotrebiti da se posao ne obavlja rukama. Ohrabrivala sam ga da o tome progovori jer sam znala da bi nekad i neko drugi morao da radi njegov posao. Od COSH grupe sam dobila knjigu o hemikalijama i donela je na posao. Potražzili smo u njoj deo o hemikaliji koju je on koristio. Ustanovili smo da izaziva dermatitis i ozbiljna ošteæenja jetre kada ste u dodiru sa veæcim kolièinama. Usled toga, on je podneo žalbu, ali ga to nikud nije odvelo. Kad se vratio, bili smo toliko besni da smo prekinuli rad i sakupili se da èitamo knjigu ponovo. Bilo je vrlo uzbudljivo po prvi put zajedno nešto uraditi u vezi problema na radu. Najefikasnije je, kad god je to moguæe, formirati stalni radnièki odbor za probleme zdravlja i bezbednosti radnih uslova, umesto da samo reagujemo na krizne sluèajeve, odbor može raditi preventivno, razotkrivajuci potencijalne probleme pre nego neko bude ozleðen. Odbor ima za zadatak i odnose sa upravom, a postoji mnogo naèina da se dobije paznja uprave, èak i kada ne žele da slušaju. Radila sam u supermarketu na uvijanju mesa. Znate kako to izgleda, iza izloga za tezgom sa mesom. Uzeli bi odseèeno parèe i zamotali ga u plastiku. Plastièni omotaè je bio na velikoj rolni sa koje bismo ga na željenu dužinu otkinuli pomoæu vrele žice. Nekoliko nas je imalo napade astme i vrlo ozbiljne akne. Odbor za probleme zdravlja i bezbednosti se sastao i ustanovio da je to od gasova koji nastaju kad se plastika otapa. Isplanirale smo i jedne subotnje gužve sve smo na posao došle sa zaštitnim maskama. Posle oko jednog sata koji smo provele iza tezge dok su mušterije u šoku zurile u nas, upravnik je ustanovio da smo ozbiljne u našoj nameri i sastao se sa nama da razmotrimo sta se može uraditi. Odbor može prikupljati informacije, prouèavati i edukovati kolege, pomoæi da se ustanove prioriteti i obezbediti voðstvo i istrajnost da se stvari promene. Odbor za probleme zdravlja i bezbednosti je najefikasniji kao deo sindikata. Kad ste u sindikatu, kompanija mora, po zakonu, da razgovara - pregovara - sa vama o pitanjima zdravlja i bezbednosti. Posao koji obavljamo mnogo više nego što smo svesne utièe na naše fizièko i mentalno zdravlje. Angažovanost na poboljšavanju uslova rada je još jedan naèin da mi kao žene imamo kontrolu nad svojim životima. Jedan od najboljih perioda u mom životu bio je kad smo štrajkovali. Bili smo kao jedna velika porodica. Kad sam jednom zauzela stav na osnovu onoga što sam znala da je pravedno, oseæala sam se slobodnom kao nikada do tad u svom životu.